Светски економски раст успорава и могао би да доведе до синхронизоване рецесије.

Прошлог октобра Међународни монетарни фонд (ММФ) је предвидео да ће светска економија расти 4,9 одсто 2022. После скоро две године обележене пандемијом, то је био добродошао знак постепеног повратка у нормалу.У свом двогодишњем извештају, ММФ је унео неке оптимистичне белешке, истичући да је, иако је пандемија настављена, био – иако неједнако по регионима – економски опоравак.

Само шест месеци касније, ММФ је ревидирао своја предвиђања: не, рекао је, ове године ће економија порасти само на 3,6%.Смањење — 1,3 поена мање него што се раније предвиђало и једно од највећих фондова од почетка века — је великим делом (не изненађује) резултат рата у Украјини.

„Економски ефекти рата шире се надалеко – попут сеизмичких таласа који извиру из епицентра земљотреса – углавном кроз тржишта роба, трговину и финансијске везе“, написао је директор истраживања Пјер-Оливије Гуринчас у предговор за априлско издање Ворлд Ецономиц Оутлоок.„Зато што је Русија главни снабдевач нафтом, гасом и металима, а заједно са Украјином пшеницом и кукурузом, тренутни и очекивани пад понуде ових производа већ је нагло повећао њихове цене.Највише су погођени Европа, Кавказ и Централна Азија, Блиски исток и Северна Африка и подсахарска Африка.Повећања цена хране и горива ће наштетити домаћинствима са нижим приходима широм света — укључујући и Америку и Азију.

Узимајући у обзир – захваљујући геополитичким и трговинским тензијама – светска економија је већ ишла силазном путањом пре рата и пандемије.Године 2019, само неколико месеци пре него што је Цовид-19 преокренуо живот какав смо познавали, генерална директорка ММФ-а Кристалина Георгијева је упозорила: „Пре две године, светска економија је била у синхронизованом успону.Мерено БДП-ом, скоро 75% света убрзава.Данас се још већи део светске економије креће синхронизовано.Али, нажалост, овог пута раст успорава.Тачније, у 2019. очекујемо спорији раст у скоро 90% света.

Економски падови су увек погађали неке људе теже од других, али та неједнакост је погоршана пандемијом.Неједнакости се шире како у напредним тако иу земљама и регионима у развоју.

ММФ је испитао економске перформансе у напредним земљама у последњих неколико деценија и открио да су субнационални диспаритети порасли од касних 1980-их.Ове разлике у БДП-у по глави становника су упорне, повећавају се током времена и могу бити чак и веће од разлика између земаља.

Када је реч о привредама у сиромашнијим регионима, све оне испољавају сличне карактеристике које их стављају у значајно неповољнији положај када дође до кризе.Они имају тенденцију да буду рурални, мање образовани и специјализовани за традиционалне секторе као што су пољопривреда, производња и рударство, док су напредне земље обично урбаније, образованије и специјализоване за секторе услуга са високим растом продуктивности, као што су информационе технологије, финансије и комуникације.Прилагођавање неповољним шоковима је спорије и има дуготрајније негативне реперкусије на економски учинак, појачавајући последице других нежељених ефеката у распону од високе незапослености и смањеног осећаја личног благостања.Пандемија и глобална прехрамбена криза изазвана ратом у Украјини јасан су доказ за то.